Nakon što lokalnoj upravi nije pošlo za rukom da se dugoročno zaduži 600.000 eura, koliko je planirala prilikom usvajanja budžeta, jer za takvo zaduženje nije dobila saglasnost Ministarstva finansija, Opština će se u narednom periodu zadužiti kratkoročno u iznosu od 400.000 eura i to kod Prve banke. Novim zaduženjem lokalna uprava žele da pojača likvidnost, ali i kako poručuju njeni čelnici, da izbjegne troškove sudskih postupaka zbog neredovnog plaćanja izvedenih radova. Novo zaduženje izvršiće se u Prvoj banci, jer kako tvrde u lokalnoj upravi, od pet prispjelih ponuda najpovoljnija je bila ponuda Prve banke. Naravno da bi se Opština zadužila, takva odluka treba prvo da bude usvojena u lokalnom parlamentu, što će se najvjerovatnije desiti u ponedjeljak, 16. oktobra.
-Ovo kratkoročno kreditno zaduženje omogućiće urednije izmirivanje dospjelih obaveza. Izbjegavaju se sudski troškovi, a kamatna stopa iz odobrenog kredita niža je od stope zatezne kamate Centralne banke CG, koja se obračunava za neblagovremeno plaćene obaveze, tako da su pozitivni efekti korišćenja ovog kratkoročnog zaduženja - saopšteno je iz lokalne uprave uz napomenu da je zaduženje u zakonskom okviru, kao i da je rok vraćanja kredita godinu dana.
U opoziciji tvrdi da je novo zaduženje jedini način da opštinske finasije sačuvaju stabilnost, kao i da se sve dešava nakon što je premijer Crne Gore Duško Marković jasno saopštio da lokalna uprava ne može da računa na ekološku naknadu, iako joj ista pripada po važećim zakonskim propisima. Sa novim zaduženjima pljevaljske finasije će preživljeti do kraja godine, ali, kako tvrde opozicionari, kritično će biti u prvim mjesecima naredne godine.
-Na konferenciji za novinare kada je Katnićev premijer Duško Marković saopštio da Pljevljaci ne mogu računati na ekološku naknadu, predsjednik opštine Mirko Đačić je kazao da će u narednom periodu pokušati da iznađe rešenje kako da se prevaziđe teška finasijska situacija do kraja godine. Potom je usledila blokada računa lokalnih preduzeća od strane Poreske uprave Crne Gore zbog neisplaćenih doprinosa. Sada je jedini način da pljevaljski budžet, kako tako preživi do kraja godine, da se opština kratkoročno zaduži, jer nade Mirka Đačića u Vladu Crne Gore su propale i sada je jedini oslonac brat šefa režima, AcoĐukanović - kaže funkcioner Demokratskog fronta Vladislav Bojović.
On napominje da na kraju mandata Mirka Đačića pada u vodu njegova priča o smanjenju duga opštine, kao i o neuzimanju novih kredita. Bojović poručuje da vlast DPS-a, koja je 2014. godine došla na čelo opštine uz pomoć ucjena i kupovine glasova, nije uspjela da riješi finasiske probleme koje je stvorila loklna vlast DPS-a u periodu od 2006. do 2007. godine.
-Umjesto da šire lepezu prihoda i da vrše naplatu svih mogućih potraživanja, lokalna uprava je dozvolila da se pojedine pljevaljske sirovine koriste bez koncesione naknade. Tako je „Vektri Jakić“ dozvoljeno da eksploatiše kamen u kamenolomu Bušnje, a širom opštine postoje i drugi manji kamenolomi i majdani, od Rudnice do Otilovića, gdje se vrši kopanje kamena, ali se ne plaća koncesija - kaže Bojović i pojašnjava da je izostala i pomoć Vlade Crne Gore.
Bojović kaže da je Pljevljacima jako dobro poznato da DPS prilikom lokalnih izbora uvjek nastupa sa pričom da je bolje da se glasa DPS, jer će Vlada pomoći Pljevlja. Naravno DPS je dva puta imao vlast u Pljevljima i Vlada nikada nije pomogla. On navodi da su mnogi projekti obećavani Pljevljacima, kao što je slučaj izgradnja aerodroma, puta do sela Bobovo, da je obećana već davno toplifikacija grada i Drugi blok Termoelektrane, ali da se jasno može vidjeti da od tih obećanja nema ništa.
-Da je Vlada u prilikama kada je pljevaljska opština bila dužna dvadeset miliona eura, nakon prve vlasti DPS-a, koja je okončana 2011. godine, prihvatila da finasira pojedine projekte, a da opština novac usmjeri za vraćanje dugova, onda bi to zaista bila pomoć Pljevljima. Nažalost Vlada to nikada nije htjela uraditi, pa čak ni u periodu od 2014. godine kada je u Pljevlja opet došao DPS na vlast. Sve što rade i grade u Pljevljima, rade sporo ili ga uopšte ne rade – tvrdi Bojović. B. Je.


Podbacio kapitalni budžet

Prema izvještaju lokalne uprave o punjenju lokalnog budžeta za prvih šest mjeseci ove godine, kao i realizaciji istog, od planiranih dvadeset miliona 774 hiljade eura, realizovano je četiri miliona i 807 hiljada eura. Poražavajući podaci se posebno odnose na kapitaslni budžet, koji je planiran devet miliona i 479 hiljada, a realizovan je u iznosu od jednog miliona i 361 hiljade eura. Kada je u pitanju tekući budžet, planirano je ukupno 11 miliona i 295 hiljada, a do kraja šestog mjeseca realizovano je svega tri miliona i 446 hiljada eura.


Bi­džan: Uz­dr­ma­na finan­sij­ska zo­na sta­bil­no­sti

Pot­pa­rol plje­valj­skih De­mo­kra­ta mr Emir Bi­džan ka­že da je ne­ra­ci­o­nal­na upo­tre­ba sred­sta­va, bez ja­sno de­fi­ni­sa­nih pri­o­ri­te­ta za fi­nan­si­ra­nje do­ve­la do si­tu­a­ci­je u ko­joj lo­kal­na upra­va gr­ca zbog ne­li­kvid­no­sti.
- Na sjed­ni­ci SO odr­ža­noj 25. apri­la ove go­di­ne usvo­je­na je od­lu­ka o du­go­roč­nom za­du­že­nju ko­jom se ovla­šću­je  pred­sjed­nik Op­šti­ne da na­kon do­bi­ja­nja sa­gla­sno­sti Vla­de za du­go­roč­no za­du­že­nje, za­klju­či ugo­vor o za­du­že­nju kod Atlas ban­ke u iz­no­su od 600 hi­lja­da eura na pe­ri­od od 60 mje­se­ci. Od­mah po ovoj od­lu­ci, pred­sjed­nik Đa­čić iz­ja­vlju­je: „za­du­žu­je­mo se sad i ne­će­mo vi­še do kra­ja man­da­ta”! Ali je Vla­da sto­pi­rala to za­du­že­nje.
Sa­da pred­sjed­nik Op­šti­ne ugo­va­ra no­vi kre­dit­ni aran­žman, 400.000 eura - ovaj put krat­ko­roč­ni (sve­jed­no) i to kod prvih me­đu pr­vi­ma „Pr­va ban­ka” AĐ, upsss AD- na­gla­sio je Bi­džan i pod­sje­ća da je pr­vi čo­vjek op­šti­ne ka­zao je da je Op­šti­na Plje­vlja  bi­la du­žna, po­sled­njeg da­na mar­ta 2015. go­di­ne, 19,76 mi­li­o­na eura. Oba­ve­ze po osno­vu kre­di­ta kra­jem mar­ta 2015. iz­no­si­le su 6.38 mi­li­o­na.
- Dvi­je go­di­ne ka­sni­je ukup­ne oba­ve­ze u mar­tu 2017-te go­di­ne iz­no­si­le su 17.24 mi­li­o­na (ka­ko oni ka­žu bez spor­nih oba­ve­za za va­tro­ga­sna vo­zi­la) ali mi će­mo ih ipak do­da­ti (+2mi­li­o­na) jer sve to či­ni ukup­ne oba­ve­ze op­šti­ne, pa do­bi­ja­mo su­mu od oko 19,24 mi­li­o­na. Ukup­ne oba­ve­ze su sma­nje­ne za sko­ro po­la mi­li­o­na. Alii, iako je Op­šti­na kroz ega­li­za­ci­o­na sred­stva za 2016-tu  go­di­nu do­bi­la po­la mi­li­o­na vi­še od oče­ki­va­nog iz­no­sa, ne­ra­ci­o­nal­na alo­ka­ci­ja sred­sta­va je uči­ni­la da oba­ve­ze op­šti­ne, i na­kon iz­mi­re­nih  kre­di­ta u iz­no­su od 4,5 mi­li­o­na eura, do mar­ta 2017. go­di­ne osta­nu iden­tič­ne kao na po­čet­ku 2015. go­di­ne. Sve ovo upu­ću­je na či­nje­ni­cu da su ak­tu­el­noj op­štin­skoj vla­sti fi­nan­si­je iz­ma­kle kon­tro­li i da je „fi­nan­sij­ska zo­na sta­bil­no­sti” uz­dr­ma­na- za­klju­ču­je Bi­džan.